Optička koher­entna tomo­grafija

Optička koher­entna tomo­grafija (OCT) je dijag­nos­tička metoda kojom je omogućeno sagle­da­vanje poprečnih pre­seka unutrašnje struk­ture tkiva visoke rezolu­cije, meren­jem vre­mena kašn­jenja eha i inten­ziteta odbi­jenog svetla o struk­ture tkiva. Na ovaj način se postiže „optička biop­sija“ tkiva bez eks­ciz­ije i vizuelizacija mor­fologije tkiva u stvarnom vre­menu, pod kon­trolom ispitivača.

Oprema koja se koristi omogućava ispi­ti­vaču da vidi očno dno korišćen­jem videokamere. Talasna dužina snopa svet­la iznosi oko 800 ŋm, što znači da paci­jenti jedva vide ovu svet­lost pa je nepri­jat­nost pri pre­gledu minimalna.

Sni­manje se vrši neposredno, usmer­a­van­jem snopa svet­losti ka mrežn­jači. OCT omogućava topograf­ski način prikazi­vanja debljine mrežn­jače i sloja nervnih vlakana koji se mogu direk­tno pored­iti sa nala­zom na očnom dnu!

Indikacije za OCT dijag­nos­tiku su jako bro­jne, a neke od najčešćih uključuju:

• sve promene ili sum­nju na promene u žutoj mrlji (delu mrežn­jače zaduženom za jasan vid)
• senilnu degen­eraciju žute mrlje
• cis­toidni edem makule
• rup­ture makule
• epireti­nalne membrane
• dija­betesnu retinopatiju
• okluz­ije vena mrežnjače
• cen­tralnu seroznu retinopatiju

Pored postavl­janja prave dijag­noze OCT ima veliki značaj i u praćenju efekta ter­apije. U savre­menoj oftal­mološkoj praksi OCT ima neza­men­ljivu ulogu u dijag­nos­tici glaukoma. Uz pomoć ove metode mogu se pre­cizno detek­to­vati promene na očnom živcu i debljine slo­jeva nervnih vlakana mrežn­jače. Takođe nam omogućava uvid u uči­nak antiglauko­ma­tozne ter­apije i napre­dovanje oboljenja.