Katarakta predstavlja zamućenje sočiva bilo kog stepena i može nastati pod uticajem velikog broja faktora. Normalno sočivo je providno i ima izuzetno važnu ulogu u refrakciji oka. Postoji veliki broj faktora koji mogu dovesti do zamućenja sočiva i nastanak katarakte.

Stečene katarakte nastaju u toku zivota pod uticajem velikog broja faktora. Najčešći uzrok za nastanak katarakte je starenje organizma i takva katarakta koja nastaje posle 60 te godine života se zove senilna katarakta.

Zamućenje sociva nakon 60 godine nastaje kao posledica poremećaja metabolizma i ishrane u sočivu. Sočivo se sastoji od 60% vode, 34% proteina (alfa, beta, gama kristalini) i 1% vitamina, glukoze, lipida i mikroelementa. Sočivo nema krvnih sudova ni živaca i ishranjuje se difuzijom i osmozom kroz kapsulu. Sa starenjem remeti se ishrana sočiva, višak tečnosti ulazi u sočivo i zamućuje. Tako nastaje senilna katarakta koja može biti početna (incipijentna), maturna (zrela) i hypermaturna (prezrela). Postoje i druge forme katarakte: (intumescentna, brunescentna i dr. koje opisuju stepen zrelosti i njen izgled.)

Operacija katarakte je najčešća operacija koja se izvodi na čoveku, posebno poslednjih dvadeset godina, kada je ova hirurgija izuzetno napredovala zahvaljujući korišćenju ultrazvuka, savremenoj opremi i primeni intraokularnih sočiva.

Nastaje kao posledica različitih povreda oka. Nakon jakih kontuzija ili povreda oka sa prisustvom rane na oku, kada neki oštri predmet ili strano telo može prouzrokovati zamućenje sočiva. Udarac tupim predmetom (kontuzija) prouzrokuju pucanje kapsule sočiva i nastanak katarakte, čija operacija najčešće nije hitna i u nekim slučajevima može biti stacionarna.

Pacijenti sa povišenim vrednostima dijabetesa su izloženi češćoj pojavi katarakte u odnosu na ostalu populaciju. Operacija katarakte kod dijabetesnih bolesnika nosi nesto veći rizik za pojavu intra i postoperativnih komplikacija. Ukoliko se na vreme otkrije, uradi na vreme i od strane iskusnog hirurga, rizici za pojavu komplikacija su minimalni. U nekim slučajevim kod pacjenata sa dijabetesom i pored uspešno izvedene operacije katarakte, ne postigne se očekivana oštrina vida zbog pratećih oštećenja na očnom dnu, kao posledice dijabetesa.

Većina bubrežnih bolesti dovodi do poremećaja metabolizma i elektrolita u sočivu i prouzrokuje kataraktu. Posebno pacijenti koji se nalaze na dijalizi imaju učestalu pojavu katarakte. Ovi pacijenti zahtevaju posebnu preoperativnu pripremu i saradnju sa nefrolozima, a efekat operacije je najčešće odličan.

Vrlo često povišeni očni pritisak (glaukom) može biti udružen sa kataraktom. Takođe je pojava katarakte vrlo česta kod pacijenata kod kojih je predhodno uradjena operacija glaukoma. Zbog prisustva dve istovremene bolesti u oku, ovi pacijenti se moraju posebno sagledati i operisati posle odgovarajucih priprema. U nekim slučajevima je neophodno uraditi istovremenu operaciju i katarakte i glaukoma. Ovakve operacije izvodi iskusan hirurg koji mora posedovati i odgovarajuće isntrumente, opremu i sočiva.

Izlaganje visokim dozama zračenja , dejstvo jonizujućih zraka, električne struje i veliki broj zapaljenjskih bolesti oka, mogu dovesti do pojave katarakte. Pacijenti sa hroničnim i recidivantnim zapaljenjim rožnjače (keratitis), dužice (iridociklitis), mrežnjače i vaskularnih struktura zadnjeg segmenta oka (uveitisi, choriorethinitisi) mogu kao komplikaciju osnovne bolesti dobiti i kataraktu. Danas se sve više govori i o tome da neadekvatni način ishrane i faktor nasleđa takođe mogu doprineti ranijem nastanku katarakte.

Zamućenje sočiva kod dece nije tako često i javlja se u sklopu nekih urođenih genetskih anomalija ili kao posledica uticaja nekih štetnih faktora u trudnoći, koji će dovesti do njegovog zamućenja. Zbog toga trudnice, posebno u prva tri meseca trudnoće ne smeju koristiti neke lekove za koje se zna da mogu štetno delovati na plod, ne smeju biti izložene bilo kakvoj zračnoj terapiji ili dijagnostici i trebaju izbegavati ozbiljne prehlade, pogotovu virusne etiologije. Embrionalni razvoj sočiva završava se nakon tri meseca i ako u tom periodu deluje neki štetan faktor može doći do pojave katarakte. Danas je stav da se u zavisnosti od stepena zamućenja sočiva kod deteta treba što pre prisutupiti operaciji, nekada i u toku prve godine života. Urođene katarakte u svakom slučaju treba operisati do šeste godine života, jer se vid kod deteta upravo formira kod čoveka do tog perioda. Samo urođene katarakte malog stepena koje ne smanjuju oštrinu vida mogu se operisati i kasnije.

Na početku same operacije najčešće se načine dva reza, jedan od 2,8mm i drugi manji. U novije vreme vrši se i operacija kroz manji rez od 1,8mm i 1,4mm (Mikroinciziona operacija). Kroz širi rez se izvodi kompletna operacija uz nekoliko pripremnih faza i primenom ultrazvucne fragmentacije sošiva. Vrh specijalne ulltrazvučne sonde uvodi se u oko i kompletan sadržaj sočiva se prvo usitni (fakoemulzifikacija) , a zatim ukloni iz oka (aspiracija). Od prirodnog sočiva ostaje samo njegova zadnja kaspula i deo prednje kapsule koji čine kapsularnu vrećicu. U ovaj prostor se uz pomoc specijalnog injektora ugrađuje u oko „veštačko“ sočivo, na mesto gde se predhodno nalazilo prirodno, ali zamućeno. Zbog malog reza na rožnjači ne postoji potreba za stavljanjem konaca. Na samom kraju operacije u oko se stavlja jedna kap antibiotika, zatvara se sterilnom gazom i operacija je gotova.